Ono što je karakteristično za govoreni jezik jeste da govornici često sklapaju duge, složene rečenice, koriste digresije, poštapalice, a neretko se i predomisle, odnosno odustanu od započete rečenice i završe je na potpuno neočekivan način. Takva nepredvidivost je upravo razlog zašto simultani prevodilac treba da teži da koristi proste rečenice u prevodu, a to može da postigne tako što će dugački, složeni tekst podeliti na kratke, proste rečenice. Ta tehnika se zove salama jer se tekst secka poput salame.
Simultano prevođenje zahteva od prevodioca da istovremeno prevodi izrečeni izvorni tekst, vodi računa o izboru reči i gramatici na ciljnom jeziku i da sluša tekst koji tek treba da prevede i drži ga u memoriji dok ne završi prevod prethodno izrečenog. Pošto je to izuzetno komplikovan zadatak koji brzo umara, po standardima i pravilima profesije, simultano prevođenje se radi u paru, a prevodioci se smenjuju na pola sata.